Алтернатива за Њемачку (AfD) остварила је убједљиву побједу на покрајинским изборима у Саксонији-Анхалту, а у средишту пажње нашао се њен главни кандидат Улрих Зигмунд, који би могао да постане први премијер неке њемачке покрајине из редова ове странке.
Према прелиминарним резултатима, AfD је освојила 43,8 одсто гласова, али није успјела да дође до апсолутне већине. Хришћанско-демократска унија (CDU) заузела је друго мјесто са 17,2 одсто гласова.
Зигмунд је рођен 25. октобра 1990. године у Хавелбергу, у Саксонији-Анхалту. По струци је трговац у велепродаји и спољној трговини, а касније је студирао пословну психологију и пословну администрацију. Прије уласка у високу политику радио је у продаји и велепродаји, а од 2014. године води сопствени посао у области маркетинга.
Политичку каријеру почео је 2008. године као члан CDU-а, да би шест година касније прешао у AfD. У покрајински парламент Саксоније-Анхалта први пут је изабран 2016. године, а мандат је обновио 2021. Од 2022. године један је од лидера посланичке групе AfD-а у покрајинском парламенту.
Као политички узор наводи Ота фон Бизмарка, чији портрет држи у својој канцеларији у Магдебургу. Истовремено, Зигмунд је годинама у центру бројних политичких контроверзи због својих изјава и наступа.
На скуповима AfD-а користио је узвик „Sieg!“, на који су окупљени одговарали „Mund!“, што је игра ријечи изведена из његовог презимена, али и асоцијација на нацистички поздрав „Sieg Heil“. Зигмунд је такав начин скандирања бранио и критиковао ограничења употребе нацистичких парола.
Контроверзе су изазвале и његове изјаве о Холокаусту, као и учешће на састанку у Потсдаму 2023. године, на којем су били присутни представници AfD-а и крајње деснице. На том скупу разговарало се и о такозваној „ремиграцији“, концепту који подразумијева повратак великог броја миграната у земље поријекла.
Зигмунд је након тог састанка 2024. године смијењен са мјеста предсједника једног одбора у покрајинском парламенту, али га то није политички зауставило.
Према наводима из приложеног текста, неколико људи који данас сарађују са Зигмундом има прошлост у екстремистичким организацијама, укључујући и некадашње чланове забрањене неонацистичке омладинске организације HDJ. Истраживање INSA за „Билд“ показало је да 47 одсто испитаника Зигмунда види као пријетњу демократији, док се 35 одсто са тим није сложило.
С друге стране, његова популарност међу дијелом бирача расте, нарочито на друштвеним мрежама. На TikTok-у има више од 700.000 пратилаца, а његови снимци углавном су кратки и директни и баве се миграцијама, безбједношћу и свакодневним проблемима грађана.
Његов политички успон додатно је отворио питање односа AfD-а према институцијама безбједности у Саксонији-Анхалту. Уколико би странка преузела покрајинску власт, добила би и политички надзор над полицијом и безбједносним службама, укључујући и службу која је покрајински огранак AfD-а класификовала као десно-екстремистички.
