Новак Ђоковић освојио је седму титулу у Пекингу и наставио невјероватан низ на турниру на којем у каријери има скор од 34 побједе без пораза.
Освајач 24 гренд слем титуле и укупно 102 трофеја седам пута је играо у финалу Пекинга и сваки пут подизао побједнички пехар.
„Пекинг је посебно мјесто за мене. Наравно, не бих имао овако сјајне резултате да се овдје не осјећам добро. Лијепо је, уживам. Играм на овом турниру од његовог почетка. Стално сам долазио, обожавам овај стадион, људи су страствени. Они су дио мог успјеха и захвалан сам им“, поручио је Ђоковић.
Посебну симболику у његовој пекиншкој причи има Виктор Троицки. Ђоковић је управо Троицког побиједио на путу до свог првог трофеја у Пекингу 2009. године, док је седму титулу освојио са њим у тренерском тиму.
Од прве титуле до савршеног скора
Ђоковић је први пут наступио у Пекингу 2009. године. На путу до титуле побиједио је Виктора Ханескуа са 6:3, 7:5, затим Троицког са 6:3, 6:0, Фернанда Вердаска са 6:3, 1:6, 6:1 и Робина Содерлинга са 6:3, 6:3. У финалу је савладао Марина Чилића резултатом 6:2, 7:6.
Титулу је одбранио већ наредне године. Побјеђивао је Мао-Ћина Гонга, Жила Симона и Џона Изнера, док му је Марди Фиш предао меч због повреде. У финалу је био бољи од Давида Ферера са 6:2, 6:4.
Након што 2011. године није наступио у Пекингу, Ђоковић се вратио и освојио још четири узастопне титуле.
Године 2012. до трофеја је стигао побједама над Михаелом Берером, Карлосом Берлоком, Јиргеном Мелцером, Флоријаном Мајером и Жо-Вилфредом Цонгом.
Наредне године је у финалу савладао Рафаела Надала са 6:3, 6:4. Претходно је био бољи од Лукаша Росола, Фернанда Вердаска, Сема Кверија и Ришара Гаскеа.
Трећу узастопну титулу освојио је 2014. године, када је редом савладао Гиљерма Гарсију-Лопеза, Васека Поспишила, Григора Димитрова и Ендија Мареја, а у финалу је декласирао Томаша Бердиха са 6:0, 6:2.
Серију је наставио 2015. године. До новог трофеја стигао је побједама над Симонеом Болелијем, Же Жангом, Џоном Изнером и Давидом Ферером, док је у финалу поново био убједљив против Рафаела Надала – 6:2, 6:2.
Седми трофеј послије 11 година
Ђоковић је на нову титулу у Пекингу чекао 11 година.
Ове године турнир је започео побједом над Нуном Боржешом са 6:3, 7:6, а потом је послије преокрета савладао Јунчаокетеа Буа резултатом 4:6, 7:6, 6:2.
У четвртфиналу је био бољи од Александера Зверева са 4:6, 6:4, 6:4, док је полуфинални меч против Данила Медведева завршен дисквалификацијом руског тенисера при резултату 7:5, 5:3 за Ђоковића.
У финалу је Алекс де Минор предао меч при резултату 7:6, 0:1, чиме је Ђоковић стигао до седмог пехара у Пекингу и задржао савршен учинак на овом турниру.
Тако је пекиншки круг на симболичан начин поново повезао Ђоковића и Троицког – од међусобног меча на путу до прве титуле 2009. године до седмог трофеја, освојеног са Троицким у тренерском тиму.
