Dok Evropska unija kroz Plan rasta nudi Bosni i Hercegovini čak milijardu evra za infrastrukturne i reformske projekte, domaći političari i dalje igraju partiju međusobnih optužbi, nesuglasica i blokada, ne mareći za ono što bi ova sredstva značila običnim ljudima. Umjesto da se država pridruži ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje su već otključale pristup evropskim milijardama, BiH i dalje tapka u mjestu – zarobljena između entitetskih vetâ i političkih taština.
Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan predviđeno je ukupno šest milijardi evra pomoći – dvije milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde povoljnih kredita. Svaka država u regionu imala je priliku da dobije po sedam odsto iznosa unaprijed, u svrhu pripreme kvalitetnih projekata. Sve osim jedne – BiH.
Razlog? Bosna i Hercegovina je u septembru prošle godine dostavila nepotpunu reformski agendu. Od 113 tačaka dogovorene reforme, postignut je konsenzus o 111. Dvije tačke – imenovanje sudija u Ustavni sud i ukidanje entitetskog veta na odluke Savjeta za državnu pomoć – i dalje izazivaju duboke političke podjele.
Ekonomista Zoran Pavlović podsjeća da je sve počelo kroz Berlinski proces, kada je uočen ogroman deficit u infrastrukturi zemalja regiona, posebno u elektroenergetici i željeznici.
– Evropska komisija je ponudila svakoj zemlji po milijardu evra. Prvo 70 miliona za pripremu projekata, pa ostatak po ispunjavanju uslova. BiH je jedina koja nije ispunila te uslove. Na kraju su u EU odlučili da ne čekaju Sarajevo, već su pustili sredstva svim ostalim državama koje su spremne – objašnjava Pavlović.
BiH je dobila dodatni rok – i ni taj nije ispoštovan.
– Mi smo sad nigdje. Nismo usvojili zakone, rokovi su prošli, a pare možda i dobijemo. Ali to što je BiH postala simbol neodgovornosti i unutrašnje blokade je prava sramota – ističe Pavlović.
Politička analitičarka Ivana Marić smatra da u političkom vrhu ne postoji stvarna volja da Plan rasta uspije.
– Političari koji blokiraju napredak nemaju interes da građani dobiju nešto, jer oni od infrastrukturnih projekata nemaju ličnu korist. Navikli su da imaju finansijski benefit od svakog procesa. Kad ga nema – onda blokiraju – naglašava Marić.
Ona dodaje da bi najviše koristi od evropskih milijardi imala upravo Republika Srpska, jer se većina predviđenih projekata odnosi na taj entitet.
– Zato ih to i ne zanima. Njih ne brine što BiH gubi i grant sredstva, ne samo kredite. Lični interes im je iznad svega – poručuje Marić.
Iako političari često deklarativno podržavaju evropski put, Marić upozorava da mnogi od njih znaju šta znači istinsko približavanje EU – jače institucije, reformisano pravosuđe i smanjeni prostor za korupciju.
– Znaju da bi to za njih značilo rizik – moguća hapšenja, istrage i suđenja pod kontrolom evropskog tužilaštva. Zato se plaše – objašnjava Marić.
Nada, ipak, postoji. Analitičarka pohvaljuje potez opozicije iz RS koja je jasno podržala evropski kurs, iako ih je to izložilo teškim napadima.
– Ljude koji imaju hrabrosti da se suprotstave ustaljenim narativima treba podržavati. Njihove ruke jesu slabe, ali imaju viziju. To je više nego što možemo reći za korumpirane nacionalne elite koje su već decenijama na vlasti, a građanima prodaju samo strah i mitove – zaključuje Marić.
Bosna i Hercegovina, umjesto da gradi, ostaje zaglavljena. Ne zbog nesposobnosti naroda, već zbog neodgovornosti izabranih lidera koji ni kada im Evropa pokloni milijardu evra – ne znaju šta bi s njom, osim da je zarobe u sopstvenim interesima.
