Све је више примједаба корисника М:тел мреже на слаб сигнал, нестабилне телефонске позиве и спор мобилни интернет. Посебно је проблематично што се потешкоће не јављају само на удаљеним или тешко приступачним локацијама, него и на мјестима на којима је сигнал годинама био уобичајено добар. Корисници описују ситуације у којима на истој локацији, са истим телефоном и истом тарифом, једног дана имају прихватљиву услугу, а већ другог интернет постаје спор, позиви се теже успостављају, а веза прекида.
То више није питање повремене техничке сметње, већ питање квалитета услуге која се наплаћује сваког мјесеца.
Телекомуникациони оператор има право да се позива на конфигурацију терена, зидове објеката, удаљеност од базних станица и техничка ограничења тамо гдје она заиста постоје. Али када сигнал и брзина интернета осцилирају на истом мјесту, без промјене услова, онда таква објашњења више нису довољна.
Ако корисник данас на једној локацији има стабилан 4G интернет, а сутра на истом мјесту једва отвара основне садржаје, онда се мора поставити питање капацитета мреже, оптерећења базних станица, одржавања инфраструктуре и темпа њене модернизације.
Управо ту лежи суштина проблема. Корисника не занима колико је базних станица пуштено у рад, колико је опреме модернизовано или колико је новца уложено у мрежу ако је крајњи резултат нестабилна услуга. Техничка улагања имају смисла само ако се виде у пракси.
Покривеност мрежом на мапи и стварни квалитет сигнала нису исто. Формални податак да је одређено подручје покривено мало значи кориснику који у вечерњим сатима не може нормално да користи мобилни интернет или коме се телефонски разговор прекида на мјесту на којем је раније функционисао без проблема.
Посебно је спорно што се овакве појаве временом почињу прихватати као нормалне. Нису нормалне.
Мобилни телефон и интернет више нису споредна услуга. Преко њих се обављају послови, плаћају рачуни, користе банкарске апликације, приступа јавним сервисима, комуницира са породицом, клијентима и институцијама. У таквим околностима нестабилна мрежа није ситна непријатност, већ директан проблем за корисника.
М:тел, као један од највећих телекомуникационих оператера у БиХ, има обавезу да озбиљно одговори на све чешће притужбе. Ако постоје технички проблеми, треба их јавно објаснити. Ако су поједине базне станице преоптерећене, корисници треба да знају да ли се ради на проширењу капацитета. Ако су у току радови на модернизацији, треба рећи колико ће трајати и какво побољшање треба очекивати.
Општа формулација да се мрежа „унапређује“ није довољна ако корисник истовремено осјећа да добија лошију услугу него раније.
Овдје је ствар прилично једноставна: корисници плаћају услугу и имају право да очекују да она буде стабилна, поуздана и употребљива.
Нико не тражи савршен сигнал у свакој клисури, шуми или подруму. Али сасвим је оправдано тражити да у насељеним мјестима и на локацијама које су годинама покривене мрежом телефонски позив и мобилни интернет не зависе од доба дана, тренутног оптерећења или чисте среће.
Ако је рачун редован и пун, онда и услуга мора бити на нивоу који се плаћа.
У супротном, М:тел дугује корисницима јасно објашњење — и, још важније, бољу мрежу.
