Пред почетак сезоне гријања многи грађани у БиХ поново рачунају шта им је најисплативије – дрва, пелет, електрична енергија, инвертер клима или топлотна пумпа. Јединственог одговора, међутим, нема, јер трошкови у великој мјери зависе од изолације објекта, столарије, климатских услова, навика укућана и ефикасности система гријања.
За поређење различитих система може се узети модел куће од 100 квадратних метара којој је током сезоне потребно око 12.000 киловат-часова корисне топлотне енергије. Тај податак не значи да свака кућа те величине троши исто – добро изолован објекат може трошити знатно мање, док стара и неутопљена кућа може захтијевати далеко више енергије.
Пелет је ове године знатно поскупио, па се цијене, зависно од класе и продавца, крећу од око 585 до чак 900 КМ по тони. Ако домаћинство током зиме потроши три тоне, само за пелет потребно је издвојити од око 1.800 до 2.550 КМ, док код потрошње од четири тоне трошак расте на приближно 2.400 до 3.400 КМ.
У ту рачуницу треба додати и трошкове чишћења и сервисирања котла, мању потрошњу електричне енергије, као и потребу за складиштењем пелета.
Дрва и даље могу бити међу повољнијим рјешењима, нарочито за домаћинства која већ имају пећ или котао и могу повољно набавити суво огревно дрво. Ипак, поређење је код дрвета сложеније, јер на трошак утичу врста дрвета, влажност, начин обрачуна кубика, превоз, као и ефикасност саме пећи или котла.
Електрични котао има једноставнију рачуницу. За производњу око 12.000 киловат-часова топлоте потребно је приближно исто толико електричне енергије. Међутим, коначни трошак зависи од тога гдје се домаћинство налази, јер у Републици Српској, Федерацији БиХ и Брчко дистрикту важе различити тарифни системи.
У Републици Српској потрошња се обрачунава по блок-тарифама – до 500 киловат-часова, од 501 до 1.500 и преко 1.500 киловат-часова. То значи да велика потрошња, какву може имати кућа која се грије искључиво на струју, дијелом улази у скупље тарифне блокове.
Знатно ефикасније рјешење може бити топлотна пумпа. Ако је сезонски коефицијент ефикасности, односно SCOP, три, за 12.000 киловат-часова топлоте било би потребно око 4.000 киловат-часова струје. При SCOP-у четири, потрошња би била око 3.000 киловат-часова.
То значи да топлотна пумпа у повољним условима може трошити три до четири пута мање електричне енергије од класичног електричног котла. Ипак, стварна потрошња зависи од спољне температуре, квалитета уређаја и уградње, температуре воде у систему, као и топлотних губитака куће.
Најбоље резултате топлотне пумпе обично постижу у добро изолованим кућама са подним гријањем или већим нискотемпературним радијаторима. У старим и слабо изолованим објектима, посебно ако систем захтијева високу температуру воде, уштеда може бити осјетно мања.
Инвертер клима представља још једну могућност јер је, у суштини, топлотна пумпа ваздух–ваздух. Њена предност је знатно мања почетна инвестиција, али једна унутрашња јединица тешко може равномјерно загријати кућу од 100 квадрата са више одвојених просторија.
Због тога инвертер климе могу бити веома исплативе у мањим и добро изолованим објектима, кућама са отворенијим распоредом просторија или као допуна другом систему гријања.
Универзалног побједника, дакле, нема. За домаћинство које већ има добар котао и повољно набавља дрва, прелазак на скупљи систем можда се неће брзо исплатити. С друге стране, ако се систем гријања тек уграђује у добро изолованој кући, топлотна пумпа може имати велику предност.
Прије избора новог система гријања, ипак, најважније је провјерити колико кућа губи топлоте. Улагање у изолацију, кров и квалитетнију столарију може смањити потрошњу без обзира на то да ли се домаћинство грије на дрва, пелет или електричну енергију.
Због тога је прије веће инвестиције најпрецизнији корак израчунати топлотне губитке конкретног објекта, а тек након тога бирати систем гријања.
