БАЊАЛУКА – Побједа СНСД-а на општим изборима поново је отворила питање да ли би Милорад Додик могао преузети функцију предсједника Владе Републике Српске, што је и сам помињао током предизборне кампање.
Ипак, политичка подршка у Народној скупштини Републике Српске није једини услов. Док су на снази правне посљедице правоснажне пресуде Суда БиХ, Додик не може преузети функцију у извршној власти која се финансира из јавних средстава. Суд БиХ је раније појаснио да правне посљедице осуде укључују и забрану стицања службене дужности у законодавним, извршним, правосудним и управним органима.
Једна од могућности која се помиње јесте помиловање, али и тај пут има правне препреке.
Огњен Тадић, Додиков правни и политички савјетник, сматра да његов повратак на чело Владе није немогућ, али признаје да би претходно морали бити испуњени формални услови који се односе на престанак правних посљедица осуде.
Сличан став има и академик и професор правних наука Витомир Поповић, који оцјењује да Додик у овом тренутку формално-правно не може постати премијер, али могућност види у евентуалном помиловању.
Међутим, кључно питање је на који начин Предсједништво БиХ одлучује о помиловању.
Пословник Предсједништва БиХ у члану 43. предвиђа да Предсједништво о дужностима које му пренесе Парламентарна скупштина БиХ одлучује консензусом. Како је надлежност за помиловање утврђена законом на нивоу БиХ, према том тумачењу, за одлуку није довољна подршка само два члана Предсједништва.
Доктор правних наука Милан Благојевић сматра да би помиловање без сагласности сва три члана Предсједништва било правно спорно.
Према његовом тумачењу, уколико би српски и хрватски члан Предсједништва гласали за помиловање, а бошњачки члан био против, постојала би могућност оспоравања такве одлуке, укључујући и механизам заштите виталног интереса.
Због тога евентуално помиловање Милорада Додика не зависи само од политичког односа снага у Предсједништву БиХ, већ и од начина на који би се примјењивали Пословник и законске одредбе.
При томе ни само помиловање не би било довољно ако њиме не би биле уклоњене управо оне правне посљедице које спречавају преузимање функције у извршној власти.
Поред помиловања, закон познаје и друге могућности, попут амнестије, али би за такав поступак била потребна одлука Парламентарне скупштине БиХ.
Суд БиХ је правоснажно потврдио пресуду којом је Додику изречена казна затвора од једне године и мјера забране вршења дужности предсједника Републике Српске у трајању од шест година, док правне посљедице осуде наступају по сили закона.
Уколико би правне препреке у неком будућем поступку биле уклоњене, остала би политичка и уставна процедура избора Владе Републике Српске.
Предсједник Републике предлаже мандатара, а Владу бира Народна скупштина Републике Српске већином од укупног броја посланика, односно најмање 42 гласа.
Зато је у овом тренутку кључно питање не да ли Додик има довољну политичку подршку, већ да ли и на који начин могу бити уклоњене правне посљедице пресуде које му стоје на путу до премијерске функције.
