Након објављивања прелиминарних резултата општих избора, из опозиционих странака у Републици Српској стигле су различите реакције – од признавања резултата и честитки побједницима, до отвореног незадовољства, критика на рачун других опозиционих лидера и најава преиспитивања одговорности за изборни резултат.
Предсједник СДС-а и кандидат за предсједника Републике Српске Бранко Блануша честитао је побједнику Сави Минићу и захвалио грађанима који су изашли на изборе. Оцијенио је да, с обзиром на тренутни капацитет опозиције, може бити задовољан бројем гласова које је освојио и најавио наставак опозиционог дјеловања.
Блануша је навео и да је добио око 60.000 гласова више него што су све опозиционе странке заједно освојиле за Народну скупштину Републике Српске, док је питање сопствене политичке одговорности и евентуалне оставке препустио органима СДС-а.
Кандидат СДС-а за српског члана Предсједништва БиХ Маринко Божовић такође је честитао побједницима, али је дио одговорности за резултат потражио у односима унутар опозиције. Према његовој оцјени, опречне поруке опозиционих лидера збуниле су дио бирачког тијела. Критиковао је и постојање више опозиционих кандидата за српског члана Предсједништва БиХ, алудирајући на кандидатуру Небојше Вукановића.
Предсједник Покрета сигурна Српска Драшко Станивуковић рекао је да поштује изборну вољу грађана и честитао Сави Минићу и Жељки Цвијановић. Оцијенио је да је изборни процес у највећој мјери протекао демократски, али је указао на мању излазност и потребу да се анализира због чега је на изборе изашао мањи број грађана.
Станивуковић је изборни резултат свог покрета оцијенио позитивно, наводећи да је подршка ПСС-у повећана за око 50 одсто и да се ова политичка организација позиционирала као један од водећих опозиционих фактора. Истовремено је поручио да неће бити коалиције са СНСД-ом ни на једном нивоу.
Најоштрију реакцију имао је лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић, који је рекао да је „дубоко и екстремно разочаран“ резултатима. Навео је да је његова листа забиљежила пад када је ријеч о Народној скупштини Републике Српске, док је остварен раст подршке на изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
Вукановић је дио одговорности за резултат приписао односу медија према његовој политичкој организацији, али је у веома оштром тону критиковао и бираче. Поручио је да је разочаран након година политичког ангажмана и да грађани који га нису подржали „забораве његов број телефона“.
Различита тумачења изборног исхода показала су и да проблеми у односима опозиционих странака нису завршени окончањем кампање. Док једни као кључни проблем виде нејединство и више кандидата за исте функције, други говоре о медијском третману, слабостима појединих странака и потреби преиспитивања њиховог рада.
Посебно сложена ситуација настала је у СДС-у, након одлуке Бранка Блануше да из странке искључи Љубишу Петровића. Дио функционера СДС-а оспорио је ту одлуку и затражио Бланушину оставку, па је постизборна анализа у највећој опозиционој странци већ прерасла у отворен унутарстраначки сукоб.
Прве реакције тако показују да опозиционе странке резултате не тумаче на исти начин. Заједничко им је признавање да очекивана промјена власти није остварена, али се ставови значајно разликују када је ријеч о томе ко за такав исход сноси одговорност и на који начин би опозиција требало да дјелује у наредном периоду.
