Одлука Скупштине Црне Горе да женама омогући два дана плаћеног одсуства мјесечно због болних менструација изазвала је подијељене реакције у јавности и покренула питање да ли би слично законско рјешење требало увести и у Босни и Херцеговини.
Док једни сматрају да је ријеч о оправданом признавању стварних здравствених тегоба са којима се суочавају бројне жене, други упозоравају на могуће злоупотребе и дискриминацију приликом запошљавања.
Специјалиста гинекологије и акушерства Ивес Шиндрак истакла је да се оваква врста одсуства првенствено односи на жене које пате од секундарне дисменореје, односно изузетно болних менструација повезаних са одређеним обољењима и здравственим стањима.
Према њеним ријечима, узроци могу бити ендометриоза, аденомиоза, миоми материце, обилна крварења, као и урођене или стечене промјене у грађи органа мале карлице.
Она је нагласила да код појединих жена тегобе не трају само током менструације, већ се јављају и неколико дана прије и послије крварења, због чега могу знатно отежати или потпуно онемогућити нормално функционисање.
Додатни проблем представљају обилна крварења, која могу изазвати непријатности на радном мјесту и додатно нарушити физичко и психичко стање жене. Због тога је, како је истакнуто, неопходно да се овакве тегобе озбиљније схвате и од стране пацијената, љекара и радне средине.
Шиндракова сматра да би евентуално увођење менструалног одсуства требало да буде засновано на јасно утврђеној дијагнози и потврди љекара, како би се избјегле могуће злоупотребе.
Она је нагласила да највећи проблем нису два дана одсуства, већ неблаговремено откривање и нелијечење обољења која изазивају снажне болове и друге тегобе. У зависности од здравственог стања, лијечење може обухватити различите терапије, а у појединим случајевима и оперативни захват.
Менструално одсуство већ постоји у више земаља, али се различито примјењује. У Јапану жене од 1947. године могу затражити одсуство уколико им менструација отежава рад, али законом није прописано да оно мора бити плаћено.
У Јужној Кореји жене имају право на један неплаћени дан одсуства мјесечно, док је на Тајвану омогућено три дана годишње, уз посебна правила о исплати накнаде.
Индонежански прописи омогућавају женама које имају јаке менструалне болове да не раде током прва два дана циклуса уколико нису способне за рад.
Шпанија је 2023. године постала прва европска земља која је увела плаћено медицинско одсуство због изузетно болних менструација, за чије коришћење је потребна љекарска потврда.
У Босни и Херцеговини за сада не постоји посебно законом прописано менструално одсуство. Жене могу користити боловање уколико постоји медицински оправдан здравствени проблем.
Заговорници овакве мјере сматрају да би њено увођење допринијело озбиљнијем односу према здрављу жена, док критичари страхују да би послодавци могли избјегавати запошљавање жена због додатних права и могућих одсустава са посла.
Због тога би евентуално увођење овог права у БиХ захтијевало јасне медицинске критеријуме, одговарајућу документацију и законска рјешења којима би истовремено били заштићени здравље жена и њихов положај на тржишту рада. (bl-portal.com)
