Саобраћајне гужве у Бањалуци постале су свакодневица, а стручњаци упозоравају да неколико кружних токова и исцртане траке за аутобусе не могу ријешити проблем који је много дубљи. Један од кључних разлога је нагли раст броја возила, па Бањалука данас има више аутомобила по глави становника него Беч или Берлин.
Вјештак саобраћајне струке Никола Ћопић наводи да је број активно регистрованих возила у Бањалуци у мају ове године премашио 100.000. Поређења ради, крајем 2023. године било их је око 80.000, док је 2017. године било регистровано око 71.000 аутомобила.
Када се томе додају и хиљаде возила која свакодневно улазе у град из сусједних општина, саобраћајно оптерећење додатно расте.
Степен моторизације у Бањалуци креће се између 450 и 500 возила на 1.000 становника, што Ћопић оцјењује као горњу границу засићења. У Бечу је, према званичним подацима за 2023. годину, било 364 аутомобила на 1.000 становника, док је Берлин 2024. године имао 329.
Такав однос, међутим, не значи да становници Бањалуке имају већу куповну моћ од становника европских метропола, већ да у граду недостају алтернативе које би смањиле зависност од приватних аутомобила.
Према Ћопићевим ријечима, удио јавног превоза у укупном броју путовања у Бањалуци износи око 10 одсто, иако је циљ градског Плана одрживе урбане мобилности 20 одсто. У систему нема ниједног километра физички издвојене аутобуске траке, нема интегрисане електронске карте, нити паркинга по систему „паркирај и путуј“ на улазним правцима у град, док просјечна старост возног парка прелази 16 година.
Додатни проблем, према његовој оцјени, представља и однос цијена. Паркирање у ужем центру града је међу најјефтинијим у региону, док је карта у градском превозу међу скупљима, због чега се многи грађани рационално одлучују за коришћење аутомобила.
Ћопић сматра да је за озбиљно рјешавање проблема неопходна свеобухватна саобраћајна студија са калибрисаним транспортним моделом, заснована на бројању моторног, бициклистичког и пјешачког саобраћаја, као и анализи полазишта и одредишта путовања.
Посљедња таква студија за Бањалуку урађена је 2006. године, а од тада је број возила у граду повећан за више од 30.000. Према Ћопићевој процјени, израда нове студије са конкретним мјерама коштала би мање од износа који је недавно уложен у два кружна тока код „Шкорпиона“ и „Ауди сервиса“.
