Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji sa 457 glasova „za“, 103 „protiv“ i 72 uzdržana. Od ukupno 750 evroposlanika, sjednici je prisustvovalo njih 632.
Dokument, koji nije pravno obavezujući, predložili su poslanici iz redova Socijaldemokrata, Zelenih, Evropske narodne partije (EPP), Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) te grupe „Obnovimo Evropu“. U njemu se komentariše politička i društvena situacija u Srbiji, a posebno protesti koji su uslijedili nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru prošle godine, kada je poginulo 16 ljudi.
Evroposlanici pozivaju vlasti u Beogradu da do kraja razjasne okolnosti tragedije, kazne odgovorne i pruže podršku studentima koji su učestvovali u protestima. U rezoluciji se navodi da je od februara do septembra 2025. godine održano više od 10.700 protesta u više od 630 opština, a ističe se da su okupljanja bila mirna i da su nastala kao odgovor na, kako se navodi, „represiju, netransparentnost i nepoštovanje građanskih sloboda“.
U dokumentu se optužuju bezbjednosne službe za nezakonito prisluškivanje i prenos privatnih razgovora, koji su potom navodno korišteni za optužbu devet studenata za pokušaj napada na ustavni poredak Srbije. Parlament poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o policijskoj sili, proizvoljnim hapšenjima i kršenju ljudskih prava.
Evroposlanici osuđuju i, kako navode, „odmazdu vlasti prema zaposlenima u obrazovnom i kulturnom sektoru“ zbog podrške protestima, te traže da Srbija obnovi finansiranje univerziteta u skladu sa svojim zakonima.
U rezoluciji se navodi i da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) navodno organizovala „ilegalni kamp“ u Pionirskom parku ispred zgrade Predsjedništva i Narodne skupštine, dok se u isto vrijeme osuđuje i „rusko miješanje u srpske proteste“, uključujući izjave predsjednika Vladimira Putina koji ih je opisao kao dio „obojene revolucije“ podržane sa Zapada.
Evropski parlament ponavlja stav da napredak Srbije ka Evropskoj uniji mora zavisiti od „mjerljivih i održivih rezultata“ u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji.
U dokumentu se izražava zabrinutost zbog navodnih pregovora vlasti sa vlasnicima kompanije United Media, što se opisuje kao pokušaj slabljenja nezavisnih medija u zemlji. Evropska komisija se poziva da razmotri uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ocijenio je rezoluciju kao „očekivanu i logičnu“, tvrdeći da se njome pokušava opravdati „obojena revolucija“. Dodao je da su optužbe o upotrebi „zvučnog topa“ tokom protesta „potpuna laž“, te naveo da se iz rasprave u parlamentu jasno vidi „ko sije mržnju prema Srbiji“.
„Sve je bilo očekivano, u skladu sa njihovom politikom. Najviše se javilo hrvatskih poslanika, njih šestorica, ako se ne varam. Sve je jasno i logično“, izjavio je Vučić.
