Грађани Исланда тијесном већином одбацили су могућност наставка преговора о пуноправном чланству земље у Европској унији, а исход референдума отворио је питање на који начин би се могао одразити на политику проширења ЕУ и земље западног Балкана, укључујући БиХ.
На референдуму одржаном у суботу, против наставка преговора гласало је 52,8 одсто бирача, док је 47,2 одсто подржало ту могућност. За наставак европског пута већином су били млађи становници и бирачи из урбаних средина, док је већа подршка опцији против забиљежена међу старијим и становништвом руралних подручја.
Позитиван исход референдума, међутим, не би значио аутоматски улазак Исланда у Европску унију. Земља би наставила приступне преговоре, а након њиховог завршетка био би организован нови референдум на којем би грађани коначно одлучивали о чланству.
Исход гласања већ је отворио различита тумачења могућих посљедица по проширење Европске уније. Према једном становишту, одлука Исланђана могла би успорити европски пут земаља западног Балкана, док друга тумачења полазе од претпоставке да би Брисел управо сада могао бити заинтересованији за напредак држава региона како би показао да политика проширења остаје активна.
Посебно се у том контексту издваја Црна Гора, за коју се процјењује да би могла имати највише користи од новонастале ситуације. Њено евентуално приближавање пуноправном чланству могло би послужити и као подстицај осталим земљама западног Балкана.
Исланд, иако није чланица Европске уније, већ је снажно повезан са европским интеграцијама. Земља је дио шенгенског простора и заједничког европског тржишта, што јој омогућава висок степен економске интегрисаности са ЕУ, али без пуног учешћа у доношењу одлука у институцијама Уније.
Сличан положај имају и Норвешка и Швајцарска, док је Велика Британија након референдума напустила Европску унију. Заједничко овим земљама јесте да имају развијене и блиске економске односе са ЕУ, али су се њихови грађани у различитим периодима противили пуноправном чланству или су одлучили да га напусте.
Разлози су се разликовали од земље до земље. У Великој Британији једно од главних питања биле су миграције, у Швајцарској однос према пољопривреди, у Норвешкој питање националног нафтног фонда, док је на Исланду значајну улогу имала политика у области рибарства.
Када је ријеч о БиХ и остатку западног Балкана, непосредне посљедице одлуке Исланђана још није могуће прецизно одредити. Један од могућих сценарија јесте да би Европска унија могла настојати да покаже да процес проширења није заустављен кроз бржи напредак земаља региона које су најдаље одмакле на европском путу.
У том случају, напредак Црне Горе могао би имати шири политички значај и за остале земље западног Балкана, укључујући БиХ.
