Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ најавио је документовање 125 уништених објеката Српске православне цркве на подручјима која су током рата била под контролом такозване Армије Републике БиХ.
Према подацима које наводе у Одбору, на подручју Зенице порушено је 25 објеката СПЦ, док је на подручју Коњица уништено више од 15. Цркве и други православни објекти страдали су и у Тузли, Возућој, Цазину, Какњу, Горажду, Завидовићима, Санском Мосту и другим мјестима.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић позвао је представнике Исламске заједнице у БиХ да се изјасне о рушењу српских православних храмова током рата.
„Позивам Исламску заједницу у БиХ и реиса Кавазовића да се изјасне да ли је муслиманска бошњачка војска палила српске цркве“, рекао је Радановић.
О страдању православних светиња на подручју Сребренице говорио је и Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила регије Сребреница. Он је навео да су православни објекти били уништавани и скрнављени, те подсјетио на догађаје у Кравици током напада за Божић 1993. године.
На списку уништених и оштећених светиња налазе се, између осталих, Црква Светих апостола Петра и Павла у Осретку код Цазина, капела Светог Јована Богослова и парохијски дом у Горажду, Црква Светог Николе у Чардаку код Завидовића, Манастир Свете Тројице у Возућој, као и православни објекти у Лучанима код Зенице, Видуши код Какња и Пожарници код Тузле.
Тешко је страдала и Црква Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу код Мостара, гдје је током рата гранатиран олтар, спаљена унутрашњост и уништен звоник.
Истраживач Георгије Вулић, виши сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да је српска заједница у Мостару тешко пострадала, због чега, како је навео, тврдње да је Армија БиХ искључиво штитила вјерске објекте Срба треба посматрати са резервом.
Из Одбора су навели и да одговоре нису добили од Елмедина Конаковића, Бакира Изетбеговића, Нермина Никшића, као ни од више других бошњачких политичких представника којима су се обратили. Од њих траже да се изјасне и о спаљеним олтарима, минираним капелама, порушеним црквама и другим православним светињама које су страдале током рата.
