На Мраковици ће сутра бити обиљежене 84 године од Битке на Козари, једног од најзначајнијих симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа током Другог свјетског рата.
Током битке убијено је више хиљада цивила, док је око 68.000 људи одведено у логоре, међу којима је било више од 23.000 дјеце.
Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима усташе су започеле убрзо након почетка Другог свјетског рата. Козара и Поткозарје постали су једно од главних жаришта отпора њемачкој окупацији и усташком терору.
Слободну територију и око 80.000 цивила бранило је 3.500 партизана, када су 10. јуна 1942. године нападнути од десет пута бројнијих њемачких и усташко-муслиманских снага.
Битка је трајала 45 дана. Пробојем обруча спасило се око 12.000 партизана и цивила, док су остали убијени или одведени у усташке логоре.
О страдању становништва свједоче и породичне приче преживјелих. Душан Алексић из Горњег Јеловца код Приједора изгубио је у рату десет чланова породице, а као петогодишњак је са мајком и сестром преживио страхоте логора Јасеновац.
Симбол отпора Козаре и вјере у побједу остала је и фотографија седамнаестогодишње партизанке Миље Марин, чији је муж Перо био првоборац и партизански митраљезац. Иако су обоје преживјели рат, велики број њихових најближих рођака није.
Битка на Козари остала је дубоко урезана у колективно памћење српског народа као трајно свједочанство о масовном страдању, али и о снажном отпору окупатору и усташком терору.
