Фото: ХВ/ХВО
На данашњи дан, 10. октобра 1995. године, хрватске оружане снаге заузеле су Мркоњић Град, чиме је започела окупација која је трајала 117 дана, све до 4. фебруара 1996. године. Током ратних дејстава и окупације страдала су и нестала 364 лица, међу којима 137 цивила, док је у масовној гробници на Православном гробљу пронађено 181 тијело.
Данас се навршава 31 година од једног од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Мркоњић Града, који је за собом оставио бројне људске жртве, уништене домове, опљачкану имовину и разорену привреду.
Према подацима из публикације „Агресија Републике Хрватске на Републику Српску – Окупација општине Мркоњић Град, септембар 1995 – фебруар 1996. године“, коју је објавио Републички центар за истраживање ратних злочина, окупацији града претходила су интензивна борбена дејства на подручју западне Крајине.
Хрватске снаге су током септембра 1995. године заузеле дијелове јужног подручја општине, док су почетком октобра, у оквиру војне операције „Јужни потез“, наставиле напредовање према Мркоњић Граду.
У операцији су учествовале јединице Хрватске војске и тзв. ХВО-а, а према подацима наведеним у публикацији, било је ангажовано око 7.200 војника. Операцијом је руководио штаб на челу са генералом Антом Готовином, док је командант Оперативне групе „Исток“, која је непосредно заузела Мркоњић Град, био генерал Жељко Гласновић.
Упркос одбрани коју су организовале јединице Војске Републике Српске, 10. октобра 1995. године хрватске снаге ушле су у Мркоњић Град. Заузимањем града под њихову контролу стављена је цјелокупна територија општине.
Страдала и нестала 364 лица
Према евиденцији објављеној у публикацији, током ратних операција и окупације Мркоњић Града убијена су, погинула или нестала укупно 364 лица.
Од тог броја, 137 су цивили, 224 припадници Војске Републике Српске, а три припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
Подаци показују да је 339 лица евидентирано као убијено или погинуло, док се 25 водило као нестало, од чега 11 цивила и 14 припадника Војске Републике Српске.
Страдања цивилног становништва забиљежена су у бројним селима и засеоцима, укључујући и најудаљенија насеља у којима су, након повлачења већине становништва, остали претежно старији мјештани.
У публикацији су документовани случајеви убистава цивила у њиховим кућама и двориштима, током повлачења становништва, али и након заробљавања и затварања.
Посебно потресна свједочанства односе се на проналазак посмртних остатака у спаљеним кућама, међу којима су документовани и случајеви страдања у селу Сурјан.
Масовна гробница са 181 тијелом
Један од најпотреснијих доказа размјера страдања откривен је након повратка Мркоњић Града у састав Републике Српске.
На Православном гробљу пронађена је масовна гробница из које је ексхумирано 181 тијело.
Међу ексхумираним посмртним остацима била су тијела 42 цивила, 131 припадника Војске Републике Српске и три припадника МУП-а Републике Српске, док је пет тијела евидентирано као неидентификовано.
Судскомедицинска обрада ексхумираних тијела, која је документована у публикацији, указала је на бројне случајеве насилне смрти, укључујући и налазе који свједоче о убиствима из непосредне близине.
Посмртни остаци страдалих проналажени су и изван масовне гробнице, у плитким гробовима, на отвореном простору и у рушевинама објеката.
За породице жртава повратак у Мркоњић Град у фебруару 1996. године није значио само повратак на своја огњишта, већ и почетак болне потраге за најмилијима.
Разорена привреда, спаљене куће и опљачкана имовина
Осим великих људских губитака, окупација је оставила катастрофалне посљедице по привреду, инфраструктуру и имовину становништва.
У публикацији се наводи да су током 117 дана окупације уништавани и пљачкани индустријски и привредни објекти, стамбене зграде, породичне куће, школе, здравствене установе и други јавни објекти.
Бројна предузећа остала су без производних постројења, машина, опреме и друге имовине, док су многи објекти након пљачке запаљени или разрушени.
Посебно су страдали привредни капацитети који су деценијама представљали основу економског развоја Мркоњић Града и запошљавали велики број становника.
Разарања нису заобишла ни сеоска домаћинства. Поред уништених кућа и помоћних објеката, забиљежена је пљачка покретне имовине и сточног фонда.
Посљедице су биле видљиве и годинама након завршетка рата, јер је обнова захтијевала велика материјална средства и дуготрајан напор становништва и институција.
Повратак града 4. фебруара 1996. године
Након потписивања Дејтонског мировног споразума, створени су услови за повратак Мркоњић Града у састав Републике Српске.
Град и цјелокупна територија општине враћени су 4. фебруара 1996. године, чиме је окончана окупација која је трајала готово четири мјесеца.
Повратници су затекли опустошена насеља, уништене привредне објекте и бројне разрушене и спаљене породичне куће.
Услиједили су обнова града, повратак становништва и покушаји поновног успостављања нормалног живота, али и ексхумације, идентификације и сахране жртава.
Сјећање на октобар који је промијенио град
Тридесет једну годину касније, 10. октобар остаје један од најтежих датума у историји Мркоњић Града.
Иза статистике о 364 страдала и нестала лица налазе се појединачне људске судбине, прекинути животи, породице које су изгубиле најмилије и генерације које су одрастале уз посљедице рата.
Масовна гробница на Православном гробљу, споменици страдалима и документована свједочанства трајно подсјећају на размјере трагедије која је задесила овај крај.
Обиљежавање годишњице пада Мркоњић Града прилика је да се ода почаст невиним цивилним жртвама, погинулим борцима и припадницима МУП-а, али и да се сачува сјећање на догађаје из јесени 1995. године.
Чување истине о страдању, утврђивање одговорности за почињене злочине и преношење документованих чињеница будућим генерацијама остају важан дио културе сјећања Мркоњић Града.
