U Republici Srpskoj, samo pet građevinskih firmi koje su prošle godine ostvarile najveći profit prijavilo je dobit od preko 64 miliona KM, pri čemu neke bilježe profitnu stopu veću od 30%. Ipak, dok kompanije beleže milionske profite, mnogi radnici i dalje primaju minimalne plate, često isplaćene „na ruke“, što otvara pitanje transparentnosti poslovanja i poreske discipline u ovom sektoru.
Ministarka finansija Zora Vidović i Poreska uprava Republike Srpske suočavaju se s izazovom da dokažu da su svi porezi i doprinosi uredno obračunati i plaćeni, kao i da vlasnici firmi nisu neprijavljeno podizali značajne svote u kešu. Naime, poreski sistem RS karakteriše najniža stopa poreza na dobit u Evropi, svega 10%, dok porez na dividendu uopšte ne postoji. Za poređenje, Srbija naplaćuje 15% poreza na dobit i dividendu, dok Hrvatska ima progresivnu stopu poreza na dobit i automatsko oporezivanje dividendi od 12%.
Goran Stanković, generalni sekretar Saveza sindikata RS, ukazuje na ovu zakonsku prazninu kao jedan od glavnih uzroka sive ekonomije. „Neko ko zaradi 100.000 KM plati samo 10% poreza, a ostatak novca raspolaže kako želi, često ga podižući u kešu i isplaćujući radnicima van zvaničnih evidencija“, objašnjava Stanković.
Ovaj mehanizam omogućava poslodavcima da radnicima isplaćuju minimalac od oko 900 do 1.000 KM, dok im istovremeno u kovertama daju dodatni dio plate „na ruke“. Takav model poslovanja nije samo zakonski problem, već i društveni – on osiromašuje radnike, smanjuje prihode penzionih i drugih fondova i podstiče nelegalne tokove novca.
Stanković naglašava da je zbirna stopa poreza i doprinosa u RS oko 64%, što poslodavcima nesavjesno poslujućim čini legalno poslovanje skupljim nego neformalnu praksu. „Neki podižu novac svakog 15. u mjesecu i dijele ga radnicima, što je gruba zloupotreba poreskih propisa“, kaže on.
Prema procjenama Saveza sindikata i ekonomskih analitičara, oko trećina bruto domaćeg proizvoda RS nalazi se u sivoj zoni. Dok građevinske firme ostvaruju dobiti u desetinama miliona maraka, prosječne plate radnika ostaju niske i neodgovarajuće realnim prihodima preduzeća.
Kao jedan od mogućih koraka, Savez sindikata predlaže da minimalna plata u sektorima poput građevinarstva bude najmanje 1,5 puta veća od zvanične minimalne plate, što bi približilo zarade realnim tržišnim uslovima.
Ekonomista Milenko Stanić dodaje da je građevinski sektor tradicionalno na vrhu po prisutnosti sive ekonomije, sa visokim procentom plaćanja u gotovini. „Uslovi za pranje novca su veliki, jer investitori koriste neformalnu isplatu zarada da bi ostvarili veće profite“, navodi Stanić.
Iako su radnici u građevinarstvu jedni od najniže plaćenih u RS, značajan dio zarade dobijaju mimo zvaničnih kanala, što dodatno komplikuje stanje na tržištu rada i otežava borbu protiv sive ekonomije.
Ostaje otvoreno pitanje da li će nadležne institucije i zakonodavci u RS pronaći načine da ukinu poreske rupe i nateraju poslodavce da plate svoje obaveze, kako bi se osigurala veća socijalna pravda i ekonomsku stabilnost za radnike u ovom, ali i drugim sektorima.
