Više od 70 odsto javnih prihoda Republike Srpske dolazi od poreza na potrošnju, prije svega od PDV-a, što je jasan pokazatelj da ekonomija entiteta počiva na uvozu i potrošnji, a ne na stvarnoj proizvodnji i izvozu. Ova struktura prihoda, karakteristična za manje razvijene zemlje, postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnoj održivosti ekonomskog modela, upozoravaju ekonomisti.
Prema riječima profesora ekonomije Predraga Mlinarevića, struktura javnih prihoda je direktan odraz ekonomske strukture i konkurentnosti jedne zemlje. U slučajevima gdje dominiraju indirektni porezi, poput PDV-a, to jasno ukazuje na nisku produktivnost domaće privrede i slabu bazu realne ekonomije.
– Zemlje koje su uspjele da transformišu svoju ekonomiju, da podignu konkurentnost domaće proizvodnje i smanje oslonac na uvoz, imaju veći udio prihoda od direktnih poreza – prije svega od poreza na dobit i poreza na dohodak – kaže Mlinarević.
U Republici Srpskoj, porez na dobit iznosi svega 10 odsto, a ne postoji ni porez na dividendu, što dodatno pogoduje vlasnicima kapitala, dok istovremeno javna kasa ostaje zavisna od potrošnje. U poređenju s tim, Hrvatska, Srbija i druge zemlje regiona imaju osjetno veće stope poreza na kapitalne prihode, uključujući dividende i kamate.
Mlinarević objašnjava da je rast prihoda od direktnih poreza pouzdan indikator zdravog ekonomskog razvoja, jer podrazumijeva veću zaposlenost, veće plate i rast profitabilnosti preduzeća. Suprotno tome, oslanjanje na PDV kao glavnu budžetsku stavku govori da ekonomija živi na kratkoročnom efektu potrošnje – često finansirane iz plata budžetskih korisnika, penzija i raznih socijalnih transfera.
– Kada se taj novac troši na uvoznu robu, on bukvalno odlazi iz zemlje i podstiče ekonomije iz kojih uvozimo, dok domaća proizvodnja ostaje zapostavljena – ističe on.
U takvom sistemu, budžetska održivost počiva ili na stalnom rastu potrošnje ili na novom zaduživanju. U oba slučaja, riječ je o modelu koji funkcioniše dok postoji pristup kreditima.
– Država se zadužuje, taj novac plasira kroz veće plate i potrošnju, i tako se održava iluzija stabilnosti. No, kada dođemo do limita zaduženosti, uslijediće prisilno “prizemljenje” – smanjenje potrošnje, rezanje javnih rashoda i pad životnog standarda – upozorava Mlinarević.
Kako kaže, samo kroz povećanje učešća direktnih poreza u ukupnim prihodima možemo govoriti o pravom razvoju – o jačanju realnog sektora, većem broju zaposlenih u produktivnim djelatnostima i stvarnom bogatstvu građana.
Trenutni model se, dodaje on, može održavati još neko vrijeme, ali njegova ranjivost je sve očiglednija – posebno u kontekstu globalnih ekonomskih poremećaja, zaduženosti i političkih nestabilnosti.
Ukoliko ne dođe do ozbiljne strukturne reforme koja bi stimulisala proizvodnju, izvoz i tehnološki razvoj, Republika Srpska će, smatra Mlinarević, i dalje biti privreda koja “uvozi više nego što proizvodi, i troši više nego što zarađuje”. A to, zaključuje, nije model koji može trajati.
