Evropska komisija uplatila je Srbiji 51,7 miliona evra povoljnih zajmova, dok Bosna i Hercegovina, za razliku od ostalih zemalja regiona, još uvijek nije dobila pristup Planu rasta EU. Prema mišljenju stručnjaka, odgovornost za ovakvu situaciju leži prije svega na domaćim političarima, koji nisu shvatili da bez konkretnih projekata nema ni finansijske podrške.
Sredstva uplaćena Srbiji predstavljaju dio pretfinansiranja iz Plana rasta EU za zapadni Balkan, dok će dodatnih 59 miliona evra biti usmjereno preko Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje. Kako je navedeno u saopštenju Delegacije EU u Srbiji, ovo pretfinansiranje čini oko sedam odsto ukupne finansijske pomoći predviđene za tu zemlju.
Novinar i analitičar Dejan Šajinović ističe da je Evropska unija drastično promijenila način finansiranja u regionu, sada zahtijevajući da zemlja prvo predstavi jasne projekte, zatim dobije početna sredstva i tek nakon implementacije dodatne isplate.
„Naši političari su se, čini se, iznenadili kada su shvatili da bez projekata nema novca. Zato Bosna i Hercegovina još uvijek nije uključena u Plan rasta. Ako se ovakav pristup nastavi, bićemo na gubitku ne samo zbog novca kojeg nećemo dobiti, već i zbog reputacije koju ćemo izgubiti. Srbiju bismo trebali uzeti kao primjer ozbiljnosti i profesionalnosti“, naglašava Šajinović.
Viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) Adi Ćerimagić upozorava da je, sa jedne strane, odgovornost za zastoj u reformama u BiH na domaćim vlastima, odnosno svim članovima radnih grupa na različitim nivoima vlasti koji nisu postigli konsenzus. S druge strane, i Evropska unija snosi dio odgovornosti zbog rigidnog pristupa u kojem je insistirala na modelu „sve ili ništa“, za razliku od fleksibilnijeg pristupa prema drugim zemljama.
„Za razliku od ostalih država regiona, BiH je ostala u blokadi, umjesto da ima priliku da dijelimično koristi sredstva dok reforme napreduju. Ipak, postoji šansa da se situacija popravi ako obe strane pokažu volju za dogovorom“, kaže Ćerimagić.
Što se tiče Srbije, Delegacija EU podsjeća da su uplate pretfinansiranja uslovljene ratifikacijom sporazuma u Narodnoj skupštini i ispunjenjem reformskih koraka definisanih Reformskom agendom, naročito u oblastima osnovnih sloboda, vladavine prava, poslovnog ambijenta, razvoja privatnog sektora, kao i zelene i digitalne tranzicije.
Osim Srbije, pretfinansiranje su u 2025. godini dobile i Sjeverna Makedonija (24,4 miliona evra), Albanija (30 miliona evra) i Crna Gora (12,5 miliona evra), dok će dodatna sredstva za infrastrukturne projekte kroz WBIF biti raspoređena i u ove zemlje.
Plan rasta EU za zapadni Balkan predstavlja ključni instrument za ekonomsko približavanje zemalja regiona Evropskoj uniji, otvarajući put ka jedinstvenom tržištu i pružajući građanima ranije koristi od integracije, uz podsticanje regionalne saradnje.
Isplate ovih sredstava, međutim, strogo zavise od napretka u sprovođenju reformi i ispunjenju uslova koje postavlja Evropska komisija.
