Нови раст цијена горива у БиХ све је извјеснији, а стручњаци упозоравају да би дизел, уколико цијена барела нафте достигне 110 долара, могао прећи четири КМ по литру. Истовремено, економисти различито оцјењују колико би поскупљење горива могло да се пренесе и на остале производе и услуге.
Стручњак за енергетику Алмир Бечаревић навео је да је цијена барела нафте на свјетским берзама тренутно изнад 105 долара, те да ће даља кретања зависити прије свега од ситуације на Блиском истоку. Према његовим ријечима, раст цијена горива повећава трошкове транспорта и производње, што може утицати и на цијене других производа и услуга.
Економиста Игор Гавран, међутим, сматра да ново поскупљење горива не би смјело бити аутоматско оправдање за раст свих осталих цијена. Како истиче, бројни производи и услуге раније су поскупјели уз образложење да су порасли трошкови горива, али њихове цијене нису смањене када је гориво појефтинило.
С друге стране, економиста Миленко Станић оцјењује да ће раст цијена енергената и трошкова производње неминовно утицати на крајњу цијену робе и услуга, јер су транспорт и енергија саставни дио готово сваке производње.
Према његовим ријечима, у БиХ се раст цијена горива веома брзо преноси на остале трошкове, док се у неким другим економијама тај процес одвија спорије. Он истиче и да су цијене на домаћем тржишту често више него што би то објективни трошкови и тржишне околности оправдавали.
Додатни притисак могао би да донесе и очекивани раст цијена електричне енергије до краја године. Станић упозорава да би истовремено поскупљење горива и струје могло поново да убрза инфлацију, која се тренутно креће око 4,6 одсто на годишњем нивоу.
То би се највише одразило на кућне буџете, јер грађани велики дио прихода троше на храну, комуналне услуге, превоз и друге основне животне потребе.
Станић упозорава и да раст плата не успијева у потпуности да прати раст трошкова живота, јер се повећање трошкова рада често уграђује у цијене производа и услуга.
Уколико се настави раст цијена енергената и других трошкова, грађани би се у наредном периоду могли суочити са новим падом куповне моћи и додатним притиском на животни стандард.
