Европске безбједносне службе појачавају упозорења на могуће руске саботаже широм континента, док је истрага неуспјелог напада дроном на аеродром Лајпциг/Хале отворила и могућу везу са случајевима у Пољској и Србији. Истовремено, дипломатски сукоб Берлина и Москве додатно је ескалирао након одлуке Русије да затвори филијале Гете института.
Њемачки истражиоци пронашли су ДНК трагове на дрону, експлозивној направи и антени коришћеној током напада на аеродром Лајпциг/Хале 4. августа. Провјере европских база података и обавјештајни подаци довели су до више осумњичених, а једног од њих истражитељи повезују са пожаром који је 2024. године подметнут у продавници грађевинског материјала у пољском Лођу.
Други траг води према Србији, гдје су безбједносне службе 11. јуна на граници са Мађарском ухапсиле двојицу мушкараца код којих су пронађени дијелови модификованог дрона, опрема за управљање и двије металне посуде напуњене експлозивом.
Ријеч је о држављанину Србије и мушкарцу који има српско и руско држављанство, а обојица се налазе у истражном притвору. Њемачким истражитељима посебно је занимљива сличност пронађене опреме са оном коришћеном у Лајпцигу, због чега се провјерава да ли постоји веза између ухапшених у Србији и особа осумњичених за напад на њемачки аеродром.
Дрон са експлозивом у Лајпцигу ударио је у крило паркираног украјинског теретног авиона „антонов“, али експлозив није детонирао. Неколико метара од мјеста удара пронађена је метална посуда са око 600 грама експлозива „семтекс“, а истражитељи вјерују да је експлозију спријечио неисправан детонатор.
Аеродром Лајпциг/Хале важан је логистички центар за транспорт војне помоћи Украјини и активности НАТО-а. Њемачки истражитељи сматрају да је у операцији могло учествовати више дронова, а до сада су пронађена три дрона или њихови дијелови.
Њемачка влада је 1. септембра званично оптужила Русију да стоји иза покушаја напада. Министар унутрашњих послова Александер Добринт рекао је да налази њемачких и партнерских служби указују на особе које су, како тврди, дјеловале по налогу руских државних структура.
Берлин је након тога позвао руског амбасадора на разговор, најавио затварање Генералног конзулата Русије у Бону 18. септембра и раскид споразума о раду Руског дома у Берлину. Њемачка је најавила и строже контроле уласка руских држављана и нове приједлоге санкција.
Москва је одбацила оптужбе, тврдећи да је ријеч о намјештеном случају и провокацији.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров најавио је данас да ће, као одговор на њемачке мјере, бити затворене филијале Гете института у Москви, Санкт Петербургу и Јекатеринбургу.
– Биће затворене након што је наш културни центар избачен из Њемачке, иначе нећемо поштовати себе – рекао је Лавров.
У међувремену су и данске безбједносне службе упозориле на могуће планове саботаже у Данској. Као потенцијалне мете издвојене су компаније из одбрамбене индустрије, посебно оне које су повезане са војном помоћи Украјини.
Шеф контраобавјештајне службе Данске службе безбједности и обавјештајних послова Емил Гресхолм навео је да постоје конкретне информације о могућем подметању пожара, извиђању објеката и покушајима регрутовања људи у Данској.
Према његовим ријечима, циљ таквих активности био би да се отежа испорука војне опреме Украјини и истовремено створи страх који би утицао на даљу подршку Кијеву.
Данска обавјештајна служба очекује да ће пријетња наставити да расте и по обиму и по сложености, док званичници ЕУ и НАТО-а дешавања у Лајпцигу и сличне инциденте све чешће описују као дио ширег безбједносног изазова у Европи.
Русија одбацује оптужбе да стоји иза ових активности и негира одговорност за напад дроном у Лајпцигу.
