Амерички предузетник Илон Маск сматра да би човјечанство у наредних десет година могло да уђе у потпуно ново раздобље, у којем ће захваљујући вјештачкој интелигенцији и роботима готово свако моћи да има све што пожели.
Маск је у интервјуу за британски магазин „Економист“ изнио визију будућности у којој ће машине преузети већину физичких и интелектуалних послова, док ће људски рад постепено постати ствар избора.
Према његовој процјени, вјештачка интелигенција могла би већ за око пет година да надмаши укупну људску интелигенцију, након чега би наступило раздобље незапамћеног изобиља.
Он вјерује да ће роботи и системи вјештачке интелигенције моћи да производе огромне количине робе и пружају готово све услуге, што би државама омогућило да грађанима обезбиједе висок животни стандард кроз такозвани универзални високи доходак.
Маск је, међутим, упозорио и на велику разлику која би могла да настане између људи и будуће суперинтелигенције. Тај однос упоредио је са разликом између човјека и шимпанзе, указујући да би људи могли имати веома ограничену контролу над напредним системима.
Упркос ризицима, оцијенио је да се развој вјештачке интелигенције и роботике више не може зауставити. Додао је да чак ни постојање могућности за потпуно заустављање тог процеса не би нужно значило да је треба искористити.
Маск је признао да су и његови ранији покушаји да развој вјештачке интелигенције учини безбједнијим, укључујући учешће у оснивању компаније „OpenAI“, допринијели убрзању напретка ове технологије.
Он је позвао водеће компаније које развијају вјештачку интелигенцију да више сарађују и да међусобно тестирају нове моделе прије њиховог представљања јавности, како би могући ризици били уочени на вријеме.
Иако је годинама у сукобу са директором компаније „OpenAI“ Семом Алтманом, Маск је поручио да је спреман на сарадњу, јер би личне несугласице требало ставити у други план ради општег добра.
Говорећи о свом политичком ангажовању, Маск је признао да се посљедњих година превише бавио политиком и да је више времена требало да посвети својим компанијама. Истовремено је истакао да развој вјештачке интелигенције сматра важнијим од политичких сукоба.
Према његовој визији, будуће друштво могло би да почива на универзалном високом дохотку, при чему би државе грађанима исплаћивале новац, док би роботи и вјештачка интелигенција производили већину добара и обављали највећи дио послова.
Маск сматра да би, уколико производња буде расла брже од количине новца у оптицају, цијене могле чак и да падају, умјесто да расте инфлација.
