Фото: Микро мрежа
Бакље, ратни покличи и заставе из деведесетих обиљежили су недавну прославу „ослобођења“ Босанског Петровца, организовану 14. септембра. Сличне прославе ових дана одржавају се и у Кључу, Санском Мосту и другим мјестима западне Крајине која су у љето и јесен 1995. године дошла под контролу Армије БиХ.
Снимци прославе у Босанском Петровцу изазвали су бројне реакције на друштвеним мрежама. Док су једни славили ратне „подвиге Армије БиХ“, други су постављали питање због чега се слави „ослобођење“ града из којег је током рата отишао велики број његових становника.
Једна становница Босанског Петровца, која је због безбједности породице жељела да остане анонимна, навела је да је ситуација у граду сваке године у ово вријеме напета, али да су тензије ове године посебно изражене.
„Дижу се тензије на националној основи, због избора, а у томе предњаче кадрови СДА. Кад су гласови у питању, средства се не бирају“, навела је она.
Оснивач Центра за подршку повратницима у Босанском Петровцу Немања Давидовић оцјењује да је положај српских повратника у тој општини, али и у другим локалним заједницама у Федерацији БиХ, истовремено и добар и лош.
Према његовим ријечима, највећи проблем представља занемаривање основних уставних права српског народа, прије свега права на политичке представнике, запошљавање и заступљеност у институцијама.
С друге стране, Давидовић истиче да су Срби који су се вратили на своја огњишта успјели да обнове куће, заснују породице, живе, раде и школују дјецу.
„Народ је својим радом и борбом успио да направи неке резултате. То се успјело захваљујући искључиво подршци Републике Српске и Србије. Да нема те подршке, положај српског народа у ФБиХ био би знатно тежи у свим областима“, навео је Давидовић.
Говорећи о прослави одржаној 14. септембра у Босанском Петровцу, он је истакао да је тај датум за Србе који живе у овом граду веома тежак.
„Вјерујте да је сваком Србину у том граду то био најтужнији дан“, рекао је Давидовић.
Када је ријеч о безбједности српских повратника, Давидовић указује и на случајеве скрнављења православних гробаља и спомен-обиљежја, истичући да починиоци таквих дјела често остају неоткривени.
„Имамо примјере православних гробаља која се руше по три пута, а никад се не пронађе починилац“, навео је он.
На проблеме са којима се суочавају Срби у Федерацији БиХ указује и предсједник Координације Срба у Мостару Душан Голо, који оцјењује да се њихов положај посљедњих година није побољшао.
„Ако говоримо о Мостару, граду гдје ја живим, откада сам се вратио 1998. године, не бих могао да кажем да ствари иду на боље, већ чак на горе“, рекао је Голо.
Посебан проблем, према његовим ријечима, представља запошљавање, нарочито младих људи.
Голо наводи да представници српске заједнице покушавају да сарађују са људима који нису оптерећени националним подјелама и да поправе положај младих, али да немају довољну политичку снагу да значајније утичу на постојеће прилике.
Он тврди и да постоје озбиљни проблеми приликом запошљавања на радна мјеста за која су предвиђене националне квоте.
„У Мостару се тачно зна ко и како конкурише за било које радно мјесто за које постоји национална квота. Покушавамо и трудимо се да неке ствари поправимо, али немамо довољну политичку снагу“, закључио је Голо.
