Број становника у Босни и Херцеговини годинама се смањује, док истовремено расте број грађана уписаних у Централни бирачки списак. Према посљедњим подацима, право гласа на предстојећим општим изборима има више од 3,4 милиона бирача.
Подаци показују да је 2006. године у БиХ било регистровано 2.734.287 бирача, док је десет година касније, 2016. године, тај број износио 3.263.906.
Централна изборна комисија БиХ недавно је закључила Централни бирачки списак, на којем се, закључно са 20. августом, налази 3.408.517 бирача.
Истовремено, према посљедњим процјенама Агенције за статистику БиХ за 2024. годину, у Босни и Херцеговини живи око 3.412.000 становника. Од тог броја треба одузети малољетне становнике који немају право гласа.
У званичном документу Министарства безбједности БиХ наведено је да дјеца чине значајан дио укупног становништва земље, односно око 700.000 становника.
Тачан број људи који данас живе у БиХ, међутим, није познат, јер је посљедњи попис становништва обављен 2013. године. Према резултатима тог пописа, у БиХ је тада живјело 3.531.159 становника.
Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да је увођењем нових технологија знатно смањен простор за злоупотребе који је раније постојао због неслагања између броја становника и броја људи уписаних у Централни бирачки списак.
Она је навела да су на претходним изборима постојале ситуације у којима су се на списковима налазиле преминуле особе, као и велики број људи који годинама не излазе на изборе или живе у иностранству, што је остављало простор за манипулације њиховим бирачким правом.
Политиколог Драгана Делић истиче да је оправдано поставити питање колико су бирачки спискови ажурни и у којој мјери одражавају стварну демографску слику БиХ.
Према њеним ријечима број регистрованих бирача није исто што и број становника, јер бирачки списак обухвата и држављане БиХ који живе у иностранству, али све већи јаз између демографских показатеља и броја бирача захтијева институционално објашњење и већу транспарентност.
„У изборном процесу није довољно да постоје процедуре, већ грађани морају имати повјерење да су подаци на којима се те процедуре заснивају тачни и ажурни. Ако желимо повјерење у изборе, онда повјерење мора почети од самог бирачког списка“, истакла је Делићева.
Општи избори у БиХ биће одржани 4. октобра, а право гласа имаће и држављани БиХ који живе у иностранству.
Гласање ће бити организовано у 20 дипломатско-конзуларних представништава, међу којима су представништва БиХ у Минхену, Бечу, Берлину, Штутгарту, Грацу, Франкфурту, Стокхолму, Копенхагену, Линцу, Хагу, Љубљани, Бриселу, Салцбургу, Чикагу, Ослу, Загребу, Дохи, Београду и Ријеци.
Након истека рока за жалбе и правоснажности одлука Централне изборне комисије БиХ, за гласање изван земље регистровано је укупно 48.078 бирача. Од тог броја, путем поште гласаће 45.457 бирача, док је за гласање у дипломатско-конзуларним представништвима регистрован 2.621 бирач.
