Рат у Украјини и даље остаје једно од кључних жаришта глобалне геополитике, а његов исход могао би имати далеко шире посљедице од саме будућности Украјине. Истовремено, нова заоштравања на Блиском истоку додатно усложњавају односе великих сила и отварају питање да ли Вашингтон покушава да обновом разговора са Москвом спријечи њено јаче војно приближавање Ирану.
У анализи се оцјењује да је Украјина током рата постала једно од главних мјеста сучељавања интереса Истока и Запада, али и простор на којем се испитују нова оружја, војне технологије и примјена вјештачке интелигенције у савременом ратовању.
Посебно се указује на све тежи положај саме Украјине, која је суочена са демографским падом, разарањем индустрије и све већом зависношћу од западне војне и финансијске помоћи. Истовремено, изгледи за њено брзо чланство у НАТО-у и Европској унији оцјењују се као све мање извјесни.
Према изнесеној оцјени, међу кључним чланицама Европске уније постоји све већа резервисаност према пуноправном чланству Украјине, због њене величине, економског стања, разрушене инфраструктуре, питања граница, могућег прилива становништва и утицаја украјинске пољопривреде на тржиште Уније.
Као једна од могућности помиње се посебан модел односа Кијева са Европском унијом, који не би подразумијевао пуноправно чланство и учешће у доношењу свих одлука. Украјинско руководство је до сада такве идеје одбацивало, инсистирајући на пуном чланству.
У међувремену, Европа наставља да финансијски и војно подржава Украјину, укључујући и набавку америчког оружја, док остаје отворено питање колико се на Западу и даље вјерује у могућност украјинске војне побједе.
С друге стране, Москва је појачала ваздушне нападе, док Кијев наставља далекометне ударе беспилотним летјелицама на циљеве у дубини руске територије. У анализи се оцјењује да је на тај начин створена својеврсна политичка пат-позиција у којој обје стране настоје да противника принуде на преговоре војним и економским исцрпљивањем.
Посебна пажња посвећена је и покушајима америчких представника Стивена Виткофа и Џареда Кушнера да обнове дипломатске контакте са Москвом и Кијевом. Ипак, према изнесеним оцјенама, њихови разговори за сада нису донијели значајан помак у правцу окончања рата.
Као једна од могућих прекретница наводи се став Европе. Уколико европске земље наставе да инсистирају на подршци Кијеву до војне побједе, простор за нову мировну иницијативу остаје ограничен. С друге стране, евентуални заједнички притисак Вашингтона и европских престоница на Кијев могао би значајно промијенити ток преговора.
У анализи се помиње и могућност да би украјински предсједник Володимир Зеленски, у случају снажног притиска западних савезника, могао покушати да директно са руским предсједником Владимиром Путином постигне билатерални договор о окончању рата. Такав сценарио оцјењује се као мало вјероватан, али не и потпуно немогућ.
Истовремено, међу појединим руским аналитичарима појављује се теза да Вашингтону можда није примарни циљ брзо окончање рата у Украјини. Према тој оцјени, сукоб доноси САД више стратешких користи – европске земље купују америчко оружје за Украјину, док се Русија војно и економски исцрпљује и има мање простора за пројекцију утицаја у другим дијеловима свијета.
У том контексту појављује се и претпоставка да би обновљени америчко-руски разговори могли имати додатни циљ – да Москву одврате од пружања шире војне помоћи Ирану у тренутку када су односи Вашингтона и Техерана поново снажно заоштрени.
Закључак анализе је да тренутно постоји више могућих путева ка окончању рата, али да ниједан од њих не пружа извјесност. Према садашњим околностима, сукоб ће се наставити најмање до краја ове године, уз велику могућност да се продужи и током наредне.
