Цијене горива у Европској унији достигле су рекордне нивое, а према подацима Европске комисије, просјечно пуњење резервоара од 50 литара бензина сада кошта око 103 евра, док је за исту количину дизела потребно издвојити око 108 евра.
Према најновијим подацима, пондерисана просјечна цијена бензина у ЕУ 14. септембра износила је 2,063 евра по литру, док је дизел достигао 2,159 евра. Ријеч је о највишим вриједностима забиљеженим у серији података Европске комисије која се води од 2005. године.
Разлике међу чланицама ЕУ и даље су велике. Бензин је био најјефтинији на Малти, гдје је литар коштао 1,34 евра, док је највиша цијена забиљежена у Данској — 2,56 евра. Код дизела, цијене су се кретале од 1,21 евра по литру на Малти до 2,51 евра у Финској.
Од почетка 2026. године, просјечна цијена бензина у ЕУ порасла је за око 29 одсто, док је дизел поскупио за готово 40 одсто.
Раст малопродајних цијена горива убрзан је након избијања сукоба на Блиском истоку и поремећаја у протоку енергената кроз Хормушки мореуз. Цијена сирове нафте Брент током сукоба премашивала је 126 долара по барелу, док се у петак трговало по цијени већој од 104 долара. Прије почетка рата, барел Брента коштао је око 72 долара.
Додатни притисак на европско тржиште представљају проблеми у снабдијевању. Најављено је да најмање двије европске рафинерије у октобру неће добити саудијску нафту према дугорочним уговорима, након напада на кључни нафтовод према Црвеном мору.
На високе цијене не утиче само сирова нафта. Значајно су порасли и трошкови прераде, односно рафинеријске марже. Према процјенама стручњака Европске централне банке, марже за бензин већ су достигле врхунац у августу, док се врхунац маржи за дизел очекује у октобру.
Европска централна банка упозорила је и да би нови поремећаји у снабдијевању могли додатно подићи цијене енергената и задржати их на високом нивоу дуже него што се сада очекује.
Као кључни услов за пад цијена бензина и дизела наводе се окончање сукоба на Блиском истоку, нормализација саобраћаја кроз Хормушки мореуз и обнова глобалних рафинеријских капацитета, што би омогућило опоравак залиха и смањење притиска на тржиште.
