У Варшави је одржан Волињски марш поводом 83 године од „Крваве недјеље“, дана који у Пољској представља симбол масовног страдања пољског становништва на подручју Волиња током Другог свјетског рата.
Учесници марша окупили су се на Тргу три крста, одакле су прошли улицама пољске престонице, одајући пошту жртвама које су убили припадници Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије, уз учешће дијела локалног украјинског становништва.
Организатори су поручили да је циљ окупљања очување сјећања на убијене Пољаке, као и захтјев да буду омогућени проналажење, ексхумација и достојна сахрана посмртних остатака жртава.
Током марша упућене су и оштре политичке поруке властима у Кијеву. Поједини учесници и говорници затражили су да Пољска услови даљу помоћ Украјини и подршку њеном приступању Европској унији јасним односом према злочинима над Пољацима и прекидом величања личности и организација повезаних са Волињским покољем.
Односи Варшаве и Кијева додатно су погоршани због одлуке украјинских власти да једну војну јединицу назову по припадницима Украјинске устаничке армије. У Пољској се та организација сматра одговорном за масовна убиства пољских цивила, док се у дијелу украјинске јавности њени припадници величају као борци за националну независност.
Пољски политичари упозорили су да Украјина не може очекивати безусловну подршку Варшаве, а да истовремено занемарује историјско страдање Пољака. Истакнуто је да о чланству нових држава у Европској унији одлучују све чланице и да Пољска има право да своју сагласност услови рјешавањем спорних историјских питања.
Волињски покољ и даље представља једно од најосјетљивијих питања у односима Пољске и Украјине. Упркос снажној помоћи коју је Варшава пружила Кијеву од почетка рата, питање признавања злочина, ексхумације жртава и односа према Украјинској устаничкој армији све више утиче на политичке односе двије земље.
