Европа се налази у све опаснијој политичкој и безбједносној ситуацији, док одлуке које обликују њену будућност, према оцјени геополитичког аналитичара Зорана Метера, све мање зависе од интереса њених народа, а све више од уских центара финансијске и политичке моћи.
Метер у анализи наводи да се западне елите на највишем нивоу могу подијелити у три категорије, према степену утицаја и моћи. На врху се налазе америчке елите повезане са њујоршким Волстритом, након њих слиједе западноевропске структуре везане за лондонски Сити, док трећу групу чине источноевропски олигарси настали током распада комунистичких система.
Међу примјерима источноевропских структура Метер наводи Пољску, Украјину и Русију, истичући да су поједини припадници нових елита важне положаје заузимали и у претходном политичком систему.
Према његовој оцјени, америчке елите задржале су водећи положај, док су остали западни центри моћи углавном принуђени да слиједе стратешке одлуке Вашингтона. Европа је на тај начин све више изгубила способност да самостално одређује своје безбједносне и спољнополитичке приоритете.
Амерички предсједник Доналд Трамп, како се наводи у анализи, од почетка настоји да избјегне дуготрајне ратове који исцрпљују америчку привреду и друштво. Истовремено, европске државе преузимају све већи терет сукоба у Украјини и настављају политику снажног притиска на Москву.
Метер сматра да се од Русије практично тражи капитулација, иако не постоје показатељи да је Москва спремна да прихвати такве услове. Умјесто тражења политичког рјешења, европске власти све снажније улазе у процес милитаризације и припремају јавност за могућност дуготрајне конфронтације.
Посебну забринутост изазива упозорење да су Москва и Запад све ближе непосредном војном сукобу. Стални руски представник при ОЕБС-у Дмитриј Пољански оцијенио је да је граница између посредног учешћа Запада у рату и непосредног сукоба са Русијом постала веома нејасна.
У таквим околностима свака нова испорука оружја, ширење војних операција или напад на територију Русије може произвести реакцију чије посљедице више не би било могуће контролисати. Опасност је утолико већа што се политички простор за дијалог непрестано сужава, док ратна реторика постаје све присутнија.
Аутор анализе упозорава да европске политичке структуре не показују довољно спремности да преиспитају досадашње одлуке, иако њихове посљедице највише осјећају грађани кроз економску неизвјесност, раст војних издвајања и слабљење осјећаја безбједности.
Проблем Европе, према овој оцјени, није само у сукобу са Русијом, већ и у недостатку политичке самосталности. Одлуке се доносе под утицајем моћних финансијских, политичких и безбједносних структура, док национални интереси појединих држава све више остају у другом плану.
Метер закључује да садашњи правац не може довести до повољног исхода. Наставак ескалације може додатно ослабити Европу, продубити њене унутрашње подјеле и повећати опасност од сукоба који би превазишао границе Украјине.
Умјесто политике сталног притиска и конфронтације, Европи је потребна самосталнија стратегија, обнова дипломатије и реална процјена односа снага. У супротном, континент би могао постати главна жртва борбе великих центара моћи, чији интереси нису нужно истовјетни интересима европских народа.
