Након тешког напада у једној загребачкој школи, неуропсихијатар Иво Урлић указао је на сложене узроке насиља међу младима, истичући улогу породице, школе, друштвеног окружења и образаца понашања које дјеца преузимају од одраслих.
Говорећи о адолесцентима, Урлић је нагласио да је ријеч о веома осјетљивом животном периоду у којем се способност расуђивања, контроле реакција и сагледавања посљедица тек развија.
„Није лако имати 15 година, то су године када заправо од дјетета постајемо младић или дјевојка, када живот кључа у нама, а онда кључа и око нас“, рекао је Урлић.
Према његовим ријечима, породица има кључну улогу у томе да дијете током одрастања научи да препозна границе, контролише агресивне реакције и постепено изгради способност зрелог расуђивања.
Он сматра да је могуће препознати одређене знакове који претходе насилном понашању, због чега посебно наглашава значај јасних граница и здравих односа унутар породице.
„Све има своје коријене, па и трње има своје коријене. Ако то препознамо, онда ћемо настојати. Мислим да је важно да едукујемо породице, да вриједности граница, структуре породице и поштовања старијих према млађима, а не само млађих према старијима, имају темељну вриједност у формирању личности и осјећаја за границе“, навео је Урлић.
Међутим, он упозорава да породица и школа нису једини фактори који обликују понашање младих. По његовој оцјени, значајан утицај има и шира друштвена атмосфера, која је све више обиљежена губитком осјећаја за границе, морал и етику.
„Данас видимо да друштва у којима живимо хронично пате од дезорганизације, губитка осјећаја за границе, губитка осјећаја за морал, за етику. То је заправо нешто што нас води у отворену агресивност“, упозорио је.
Посебно је указао на садржаје којима су дјеца и млади свакодневно изложени, од видео-игара и телевизијских серија до филмова и вијести, наводећи да такво окружење може додатно појачати осјећај да је агресија свуда присутна.
„Ратови пламте на све стране и заправо је атмосфера затрована агресијом нешто о чему, паралелно са породицом и школским установама, треба да водимо рачуна“, рекао је Урлић.
Он је додао да дјеца и адолесценти природно уче посматрајући и имитирајући одрасле, па су зато понашање родитеља, наставника и ширег друштва изузетно важни у формирању њиховог идентитета.
Према његовим ријечима, управо се кроз имитацију, препознавање и постепено именовање онога што виде и доживљавају обликује начин на који млади разумију себе, друге и свијет око себе.
