PODGORICA/SARAJEVO – Crna Gora je postala prva zemlja Zapadnog Balkana koja je zvanično integrisana u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), što predstavlja značajan iskorak ka modernizaciji finansijskog sistema i jačanju ekonomskih veza s Evropskom unijom.
Guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG), Irena Radović, istakla je da je aplikacija podnesena u rekordnom roku, zahvaljujući zajedničkom naporu domaćih i međunarodnih institucija.
„Planirali smo aplicirati tek u decembru 2024, uz višegodišnje regulatorno usklađivanje. Međutim, odlučili smo da ubrzamo čitav proces i aplikaciju smo podnijeli već u martu. Rezultat toga su ne samo povoljniji uslovi, već i značajne direktne ekonomske koristi za građane i privredu“, poručila je Radovićeva.
Do sada su transakcije između crnogorskih i evropskih banaka koštale između pet i 13 evra, ali su zahvaljujući članstvu u SEPA sistemu te naknade smanjene na iznos od nula do jedan euro, što su trenutno najniže cijene u regionu. CBCG procjenjuje da bi ovakva reforma mogla doprinijeti rastu BDP-a po glavi stanovnika za više od 2.500 evra u narednoj deceniji.
Pored nižih troškova prekograničnih transakcija, koristi uključuju bolje povezivanje sa dijasporom, suzbijanje sive ekonomije, privlačenje investicija i potencijalni rast tržišta kapitala. Očekuje se da uskoro i Srbija i Albanija pristupe ovom sistemu.
Dok susjedne zemlje koračaju ka finansijskoj integraciji sa EU, Bosna i Hercegovina još uvijek nema jasan plan kada je riječ o pristupanju SEPA sistemu. Guvernerka Centralne banke BiH, Jasmina Selimović, upozorava na nepovoljnu situaciju i ograničene kapacitete za sprovođenje reformi.
„Naši instrumenti monetarne politike su veoma ograničeni. Inflacija nas tek očekuje, a bez pažljivo usklađenog paketa mjera ne možemo govoriti o ozbiljnim promjenama. SEPA je za sada daleko, jer zakonodavne prepreke nisu uklonjene“, istakla je Selimovićeva.
BiH je izuzetno vezana za zemlje SEPA zone – više od 80 odsto spoljne trgovine i oko 10 odsto BDP-a dolazi iz doznaka iz dijaspore, koja mahom živi upravo u državama članicama SEPA.
Ekonomista Igor Gavran smatra da bi članstvo u SEPA sistemu bilo korisno i za građane i za privredu, ali upozorava da ono samo po sebi ne garantuje ekonomski rast.
„To je sigurno pozitivan iskorak, ali ne treba očekivati čuda. Pogotovo jer bi pristup mogao biti uslovljen političkim odlukama, poput usklađivanja sa sankcijama EU prema trećim zemljama. To bi moglo ugroziti dio međunarodne trgovine, posebno sa zemljama kao što je Rusija. Ipak, nadam se da ćemo naći način da prepoznamo šansu i iskoristimo benefite koje SEPA nosi“, rekao je Gavran za „Nezavisne novine“.
Dok Crna Gora postavlja standarde, ostaje da se vidi hoće li i kada Bosna i Hercegovina slijediti njen primjer.
