Друштвеним мрежама и регионалним порталима проширила се прича о љекару на другој години специјализације у Њемачкој, који је објавио платну листу и навео да му је на рачун уплаћено 5.007 евра. Износ је у појединим насловима представљен као „баснословна“ и готово уобичајена зарада младог љекара, али је најважнији дио приче остао у другом плану.
Провјера показује да основна бруто плата од 5.945,86 евра није измишљена. Тај износ тачно одговара тарифној плати љекара на другој години рада у њемачкој универзитетској клиници, према табели која је важила од јануара до краја марта 2026. године. Дакле, нема основа да се тврди да је приказана основица лажна.
Међутим, 5.007 евра није његова основна нето плата. До тог износа дошао је након што је током једног мјесеца, поред редовног радног времена, имао четири дежурства и укупно 74,5 додатна часа. Радио је три смјене у трајању од 24 часа и још једну од 14 и по часова, а укупна бруто зарада, са свим додацима, достигла је 8.739 евра.
Седамдесет четири и по додатна часа представља више од девет стандардних осмочасовних радних дана, односно готово двије додатне радне седмице. Због тога је крајње обмањујуће овакав обрачун представљати само поруком да љекар на специјализацији у Њемачкој „зарађује 5.000 евра“. Без податка о дежурствима, двадесетчетворочасовним смјенама и додатном радном оптерећењу, јавности се нуди само најпривлачнији број, али не и цијела истина.
Ни сам нето износ не може се једноставно пресликати на сваког љекара који би отишао у Њемачку. Колико ће од бруто зараде остати запосленом зависи од пореске класе, брачног и породичног статуса, осигурања, црквеног пореза и других одбитака. Једна платна листа једне особе зато није доказ колико „љекари у Њемачкој зарађују“, већ само приказ једног обрачунског мјесеца под одређеним условима.
У причама о лаком одласку и високој заради често се прећуткује и да љекар са дипломом стеченом изван Њемачке мора да прође поступак признавања квалификације и добије дозволу за рад. Најчешће се тражи опште знање њемачког језика на нивоу Б2, као и положен стручни језички испит који углавном одговара нивоу Ц1 за област медицине.
У јавно доступним подацима није пронађен доказ да је конкретни аутор снимка повезан са агенцијом за запошљавање, нити да је платна листа фалсификована. Ипак, начин на који су снимак преузели и упаковали поједини медији има све особине рекламе за исељавање: у први план стављен је износ од 5.007 евра, док су радна оптерећења и услови под којима је новац зарађен потиснути на маргину.
То је дио ширег обрасца у којем се појединачни, најчешће изнадпросјечни примјери са друштвених мрежа представљају као свакодневна стварност. Некада такве садржаје шире агенције које зарађују од посредовања, некада појединци који граде публику, а некада портали који рачунају на кликове. Резултат је исти: Република Српска и Босна и Херцеговина приказују се искључиво као простор из којег треба отићи, док се туђи системи представљају кроз највишу плату и најљепши кадар.
Њемачка отворено тражи љекаре из иностранства. Њен званични портал за привлачење стручне радне снаге нуди огласе, савјете о запошљавању и помоћ у поступку признавања квалификација. Свјетска здравствена организација истовремено упозорава да ослањање богатијих земаља на медицинске раднике школоване у другим државама може додатно ослабити већ оптерећене здравствене системе земаља из којих они одлазе.
Свако има право да сам одлучи гдје ће живјети и радити, али то не значи да домаћи медији треба да буду бесплатни огласници за извоз становништва. Посебно је неодговорно када се љекарима, медицинским радницима и младим стручњацима приказује само коначна уплата на рачун, без свега што јој је претходило.
У овом случају, дакле, није доказано да је зарада измишљена. Проблем је у томе што је селективно представљена. Пет хиљада евра звучи као плата из снова све док се не каже да је остварена уз 74,5 додатна часа и више вишечасовних дежурстава. Управо на таквим полуистинама настаје најуспјешнија пропаганда исељавања — не мора се измислити број, довољно је прећутати његову цијену.
